Zlostavljanje na radu (mobing) označava psihičko zlostavljanje ili teror na radnom mestu, odnosno moralno zlostavljanje, šikaniranje, iživljavanje i slično ponašanje nad zaposlenima. Vršioci mobinga mogu biti kolege zaposlenog ili grupa zaposlenih ili nadređeni, odnosno sam poslodavac. Naravno, nije isključeno i da se mobing vrši od strane podređenih lica, ali to je svakako ređe.
Prema zakonu, zlostavljanje ne mora da bude direktno već ono postoji i ukoliko neko druge podstiče i navodi na mobing. Žrtva mobinga može biti bilo ko, ali najčešće su to najranjivije grupe, mladi koji tek počinju da rade, osobe koje su blizu penzije, osobe sa invaliditetom, osobe drugačije seksualne orijentacije i žene.
Mobing se može vršiti aktivnim ili pasivnim ponašanjem prema zaposlenom ili grupi zaposlenih.
- Aktivno ponašanje su voljne radnje koje su takve da neko lice aktivno učestvuje u mobingu time što vrši fizičko uznemiravanje, uznemiravanje putem telefonskih poziva, ismeva ili vređa, ili čini druge slične radnje.
- Pasivno ponašanje je obrunto ponašanje: kada dođe do propuštanja neke radnje koja se inače mora preduzeti (npr. neopravdano nepozivanje na zajedničke sastanke zaposlenih, namerno i neopravdano uskraćivanje informacija koje su u vezi s poslom).
Da bi mobing postojao nije dovoljno da se zabranjeno ponašanje desi samo jednom, već je potreban njegov kontinuitet, ponavljanje.
Neophodan elemnet mobinga je i cilj tog ponašanja: ono mora da predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i mora da izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Dakle, kao zaključak može se reći da zlostavljanje postoji ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
- da postoji određeno ponašanje koje se može podvesti pod zlostavljanje
- da se ponavlja tako da se može smatrati kontinuiranim;
- da na strani lica koje ga vrši postoji određena namera povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta i narušavanja zdravlja zaposlenog
U određenim situacijama seksualno uznemiravanja takođe predstavlja mobing. Važna razlika je da kod sekusalnog uznemiravanja ne mora da postoji kontinuitet ili ponavljanje, dovoljno je da se desi samo jednom. Seksulano uznemiravanje lako može da preraste u krivično delo koje je reuglisano Krivičnim zakonikom.
