- Šta ako nakon dve godine rada na određeno vreme zaposleni nije sklopio ugovor sa poslodavcem, ali je nastavio da radi?
Nakon isteka radnog odnosa koji je zaključen na određeno vreme, radni odnos prestaje automatski i nije potrebno da poslodavac to konstatuje, ali ukoliko zaposleni po isteku tog vremena nastavi da radi najmanje pet radnih dana, bez protivljenja poslodavca, radni odnos na određeno vreme može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
- Da li poslodavac zaposlenom u samoizolaciji može da isplati samo minimalnu zaradu?
Ne može. Minimalna naknada zarade na koju zaposleni u toj situaciji ima pravo, jeste prosečna zarada koju je ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade.
- Šta ukoliko poslodavac „pošalje“ zaposlenog na neplaćeno odsustvo?
Poslodavac nema zakonsku mogućnost da samostalno donese odluku o neplaćenom odsustvu. Za takvu odluku neophodan je zahtev zaposlenog kojim traži od poslodavca da mu odobri neplaćeno odsustvo sa rada. Sa druge strane, poslodavac nije obavezan da takav zahtev odobri, već slobodno odlučuje u svakom konkretnom slučaju.
- Šta ako poslodavac naloži zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora?
Ukoliko poslodavac odluči da će zaposleni koristiti godišnji odmor u periodu vanrednog stanja i dostavi mu rešenje o tome, zaposleni nema mogućnost da se takvoj odluci protivi. Zakon o radu propisuje da je, u zavisnosti od potreba posla, poslodavac taj koji odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora tokom vanrednog stanja, bilo kolektivnog ili individualnog, zaposlenom pripada naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
- Da li zaposleni ima pravo na nadoknadu ako je poslodavac prekinuo rad zbog naredbe nadležnog državnog organa?
Da, ali visina nije određena zakonom, već opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. To u praksi znači da ukoliko naknada nije određena aktom poslodavca ili ugovorom o radu, ona može biti manja od minimalne.
Dužnost poslodavca je da nabavi i obezbedi zaštitnu opremu za svakog zaposlenog. Pod takvom opremom se podrazumevaju i maske, rukavice, viziri, sredstva za dezinfekciju. Ukoliko poslodavac nije obezbedio sredstva za zaštitu zdravlja, zaposleni ima zakonsko pravo da odbije da radi, bez posledica po svoj radni status.
- Šta ako poslodavac očekuje da za vreme rada od kuće zaposleni radi prekovremeno?
Na prekovremeni rad, bilo od kuće ili ne, primenjuju se odredbe Zakona o radu. Obim i rokovi za izvršenje poslova ne mogu da budu takvi da zaposlenom onemogućavaju da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. U slučaju prekovremenog rada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, najmanje u visini od 26%. Čak i uz pristanak zaposlenog, prekovremeni rad je ograničen u pogledu dužine, i to na 4 sata dnevno, odnosno 8 sati nedeljno.
- Da li prijava insprekciji rada može da zaštiti neprijavljenog radnika?
U slučaju neprijavljenog radnika inspekcija rada utvrđuje faktički rad kod poslodavca i nalaže poslodavcu da sa radnicima zatečenim na radu sklopi ugovor na neodređeno vreme. Zakon ne sprečava poslodavca da kasnije isti ugovor i raskine. Ipak, inspektor može da odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu do donošenja pravosnažne odluke suda ukoliko je zaposleni pokrenuo radni spor.
- Da li zaposleni za vreme vanrednog stanja ima posebnu zaštitu u pogledu isteka ugovora na određeno vreme?
Po isteku ugovora o radu na određeno vreme zaposleni ni za vreme vanrednog stanja ni kasnije nema posebnu zaštitu. Ukoliko ne dođe do produženja ugovora, njegov radni odnos prestaje zbog isteka roka na koji je određen.
U slučaju prestanka radnog odnosa po ovom osnovu ostvarujete pravo na novčanu naknadu za nezaposlene ako ste bili osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
- Da li u slučaju otkaza zbog proglašenja tehnološkog viška za vreme vanrednog stanja imam pravo na otpremninu?
Kao i u redovnim okolnostima, tako i za vreme trajanja vanrednog stanja poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kog ostvaruje pravo na otpremninu. Ukoliko poslodavac zaposlenom kao tehnološkom višku ne isplati propisanu otpremninu, otkaz ugovora o radu po ovom osnovu je nezakonit.
