Šta je inspekcija rada?
Inspektorat za rad je organ uprave u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike koji vrši nadzor nad primenom Zakona o radu. Inspekcija rada vrši nadzor u postupcima nadzora po službenoj dužnosti – redovnih i kontrolnih nadzora, kao i po zahtevu zaposlenih i poslodavaca. U skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Inspekcija rada u izvršenju svojih zakonskih ovlašćenja vrši nadzor poslodavaca u svim delatnostima.
Šta mogu da očekujem u slučaju povrede radnih prava?
U slučaju kršenja prava iz Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa u oblasti rada od strane poslodavaca najbolji prvi korak je podnošenje prijave Inspekciji rada.
Ne postoji tačno propisan obrazac na kome se podnosi prijava već se ona podnosi u slobodnoj formi, a mora da sadrži:
- predmet prijave
- podatke o poslodavcu na koga se odnosi prijava – tačan naziv i adresu sedišta poslodavca
Inspektor je u obavezi da postupi po svakoj prijavi, čak i ako je podneta anonimno. Ipak ukoliko je prijava podneta anonimno ponosilac neće dobiti i informaciju o izvršenom nadzoru i preduzetim merama. Ukoliko zaposleni želi da ostane anoniman on može prijavu podneti preko advokata ili zastupnika. Na taj način on će sačuvati svoj identitet, a istovremeno neće izgubiti pravo da dobije izveštaj o sprovedenom inspekcijskom nadzoru.
Inspekciji se može obratiti putem imejla, telefona ili odlaskom u prostorije inspekcije rada.
Da li Inspekcija rada može da mi pomogne u slučaju diskriminacije na poslu?
Ipak kada u praksi dođe do diskriminacije važno je imati na umu da Inspektori rada imaju ograničena ovlašćenja i nemaju mnogo iskustva niti senzibiliteta da prepoznaju slučaj diskriminacije. I ako oni mogu pokdneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka to retko i čine. Zato je bolje preduzimati neke druge mehanizme zaštite od diskriminacije
Ukoliko inspektor rada prilikom vršenja nadzora na nesumnjiv način utvrdi postojanje diskriminacije, jedino pravno sredstvo kojim raspolaže jeste podnošenje prijave za pokretanje prekršajnog postupka.
Zakon o radu određuje da će se novčanom kaznom od 600 000 do 1 500 000 dinara za prekršaj kazniti poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako prekrši zabranu diskriminacije. Za isti prekršaj preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom u iznosu 200 000 do 400 000 dinara.
