Šta mogu da uradim ako sam diskriminisan/a na radu?

Zaštita od diskriminacije podrazumeva postojanje mehanizama zaštite koji mogu da otklone posledice diskriminatornog akta. U praksi se svi mehanizmi se nisu pokazali kao podjednako efikasni.

U pitanju su sledeći mehanizmi:

1. Pritužba pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti

Zakonom o zaštiti od diskriminacije propisano je da lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju može podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

• U pritužbi se navode podaci o licu koje trpi diskriminaciju, podaci o vršiocu diskriminacije, opis diskiminatornog akta i dokaz o pretrpljenoj diskriminaciji (to npr. mogu biti različite isprave i svedoci).
• Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak o istoj stvari nije već prethodno pokrenut pred sudom ili pravnosnažno okončan.
• Poverenik pre preduzimanja drugih radnji u postupku predlaže sprovođenje postupka mirenja.
• Ukoliko nakon postupka mirenja utvrdi da je pritužba osnovana Poverenik donosi mišljenje (u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe) uz koje će licu protiv kojeg je podneta pritužba dostaviti preporuku kako da otkloni povredu prava.
• Ukoliko lice odbije da postupi po preporuci Poverenika u predviđenom roku Poverenik mu izriče opomenu. Ako potom u dodatnom roku, lice i dalje ne postupi po opomeni, Poverenik o ovome može dalje obavestiti javnost

Poseban značaj vođenja postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ogleda se u tome da se radi o specijalizovanom telu koje je obučeno da prepozna i reaguje na diskriminaciju. Takođe, ovaj mehanizam je besplatan, brz i vremenski preciziran. Njegova prednost je i u tome što ne sprečava diskriminisano lice da pokrene tužbu za zaštitu od diskriminacije ukoliko nije zadovoljan odlukom ili ponašanjem diskriminatora. Negativna strana ovog mehanizma je što Poverenik ne može kazniti diskriminatora, ali javna osuda ponekad može biti veoma ozbiljna sankcija, posebno kada se radi o privatnom poslodavcu, a ne o organu javne vlasti, čiji imidž i poslovanje mogu biti dovedeni u pitanje objavljivanjem mišljenja u javnim glasilima.

2. Vođenje radnog spora

Zapolseni protiv poslodavca može pokrenuti radni spor. Na radne sporove po tužbi zaposlenog protiv poslodavca primenjuju se posebna pravila postupka, propisana prvenstveno Zakonom o radu.

• Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana saznanja za povredu prava. Nakon proteka ovog roka, više nije moguće voditi radni spor.
• Radni spor bi pred nadležnim sudom trebalo da bude pravnosnažno okončan u roku od 6 meseci, ali u praksi radni sporovi mogu da traju godinama.

Prednost vođenja radnog spora je u tome što je to jedini postupak u kojem je moguće doneti odluku da se lice vrati na posao u slučaju da je diskriminatornom radnjom došlo do prestanka radnog odnosa. U tužbi za zaštitu od diskriminacije sudija neće narediti ovakvu meru, iako je diskriminatornom radnjom okončan radni odnos. Ipak velika mana ovog postupka je njegova dužina trajanja.

3. Sudska zaštita od diskriminacije

Sudska zaštita pretpostavlja vođenje parničnog postupka, čiji je cilj da se utvrdi diskriminacija i nadoknadi šteta diskriminisanom licu.

Tužbu može podneti:

1. Lice koje je izloženo diskriminaciji;
2. Organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe; kao
3.  Osoba koja se svesno izložila diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu propisa koji se odnose na zabranu diskriminacije u konkretnom slučaju (tzv. tester);

Osoba izložena diskriminaciji ima pravo da traži da se tužbom:

1. zabrani izvršenje radnje od koje preti diskriminacija;
2. zabrani dalje vršenje diskriminatorne radnje ili zabrani ponavljanje ove radnje;
3. utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao i uklone posledice diskriminatorskog postupanja;
4. nadoknadi materijalna i nematerijalna šteta; kao i da se
5. objavi presuda.

Za diskriminaciju su nadležni viši sud i Apelacioni sudovi, a revizija kod Vrhovnog kasacionog suda je uvek dozvoljena u slučajevima diskriminacije (bez vremenskog ograničenja).

Zakon priznaje i privremene mere, o kojem sud odlučuje u roku od 3 dana. Privremene mere su značajne jer one mogu otkloniti opasnost od nasilja ili veće nenaknadive štete. One se mogu zahtevati uz tužbu, u toku postupka, pa i po okončanju postupka, sve dok odluka ne bude sprovedena. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.

Zakon sadrži i nekoliko važnih pravila:

• Postupak je hitan
• Teret dokazivanja je na tuženom. Ovo je važno jer je u slučaju diskriminacije jako teško pribaviti dokaze, a oni se obično nalaze u rukama ekonomski moćnije strane, poslodavca.

4. Prekršajne sankcije

Kada je nekim diskriminatorskim aktom učinjen prekršaj, može se podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prekršajni postupak pokreće i sprovodi prekršajni sud na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ovaj zahtev podnose ovlašćeni organi ili oštećeno lice.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada sazna da je izvršen prekršaj koji je propisan Zakonom o zabrani diskriminacije ili  da se radi o prekršajima zbog diskriminacije koji su propisani drugim antidiskriminacionim propisima.

Prednosti ovog postupka su što se radi o novčanom kažnjavanju. Ipak, raspon kazni za prekršaje iz Zakona o zabrani diskriminacije iznosi od 10.000 do 100.000 dinara, što predstavlja veoma blagu kaznenu politiku države u oblasti diskriminacije. Takođe, iako se postupak mora okončati u roku od 2 godine, većina postupaka, posebno u oblasti diskriminacije, završava zastarevanjem, odnosno bez donošenja konačne odluke.

5. Krivične sankcije

U nekim situacijama, diskriminatorsko postupanje lica može se okarakterisati i kao krivično delo. Ovo će biti slučaj samo onda kada je učinjeno delo izuzetno opasno, a svrha vođenja ovog postupka je individualno krivično kažnjavanje.

Pored lica izloženog diskriminaciji, krivičnu prijavu može podneti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Krivičnopravna zaštita od diskriminacije uređena je Krivičnim zakonikom,  kojim su pored nekoliko krivičnih dela protiv ljudskih prava, propisana i tri krivična dela u vezi sa zabranom diskriminacije: 1) povreda ravnopravnosti; 2) povreda prava upotrebe jezika i pisma; i 3) izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Krivična sankcija je najteža sankcija i u slučaju diskriminacije retko kad će biti invocirana. Treba imati u vidu da dosadašnji pokušaji podnošenja krivičnih prijava od strane Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nisu bili uspešni. Takđe, krivični postupci dugo traju i veoma su iscpljujući, dovodeći žrtvu u situaciju da više puta svedoči i bude izložena ponovnoj viktimizaciji.