Neplaćeno odsustvo je dogovoreno odsustvo sa posla bez naknade zarade. Neplaćeno odsustvo odobrava poslodavac, ali isključivo na zahtev zaposlenog. To znači da je ključni element za zakonitost neplaćenog odsustva zahtev zaposlenog, kako tokom redovnih okolnosti, tako i tokom vanrednog stanja. Ukoliko bi poslodavac simulirao postojanje takvog zahteva, u pitanju bi bila očigledna zloupotreba.
Sa druge strane poslodavac nije u obavezi da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo, već ima pravo da proceni razloge zbog kojih zaposleni odsustvo traži, a na tu odluku svakako utiče i to da li će odsustvo zaposlenog ometati organizaciju i proces rada kod poslodavca.
Slučajevi u kojima zaposleni može da zahteva od poslodavca da mu odobri neplaćeno odsustvo i dužina trajanja odsustva, nisu predviđeni zakonom ali je važno imati na umu da je svrha neplaćenog odsustva pre svega usmerena na okolnosti kao što su na primer, porodične i druge lične obaveze zaposlenog koje zahtevaju da privremeno odsustvuje sa rada.
Sve ovo vodi ka tome da se neplaćeno odsustvo ne može primeniti u slučaju kada je potrebno da svi zaposleni bez svoje krivice odsustvuju sa rada zbog potencijalne epidemije.
Korisne informacije:
- Ukoliko do neplaćenog odsustva na zahtev zaposlenog dođe, za vreme tog odsustva zaposlenom miruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa.
- Zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva koji zaposleni podnosi, treba da sadrži razloge za neplaćeno odsustvo i period u kojem bi zaposleni odsustvo koristio.
- Poslodavac koji zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo donosi rešenje o neplaćenom odsustvu, koje obavezno sadrži period u kojem će zaposleni to odsustvo koristiti.
- Po isteku prava na neplaćeno odsustvo zaposleni je dužan da se vrati na rad prvog sledećeg dana ili u ostavljenom Roku. Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u skladu sa rešenjem, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru zbog povrede radne obaveze.
